Rešavanje problema kod
odraslih i adolescenata
anksioznosti i napada panike,
stresa i emocionalne iscrpljenosti,
depresivnog stanja i depresije,
trauma i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP),
posledica emocionalnog, fizičkog ili psihološkog zlostavljanja,
gubitka i tugovanja,
teškoća u regulaciji emocija,
niskog samopouzdanja i osećaja niže vrednosti,
životnih kriza i važnih životnih promena.
PSIHOTERAPIJA U ZRENJANINU – INDIVIDUALNI RAD SA ODRASLIMA
Na osnovu višegodišnjeg psihoterapeutskog i savetodavnog rada u Zrenjaninu, uopšteno govoreći, izdvojila bih tri grupe teškoća zbog kojih se ljudi javljaju:
1) anksioznost/depresija,
2) psihičke teškoće koje nastaju zbog problema u odnosu sa drugim osobama,
3) reakcija na stres.
Navedeni problemi se tretiraju različito, nekad je dovoljna savetodavna podrška a nekad duži psihoterapeutski rad. U ovom tekstu ću ukratko navesti razliku između savetovanja i psihoterapije.
Savetovanje je pre svega usmereno na savladavanje životnih prepreka koje su normalne i relativno česte u životu a gde čovek oseća da mu je potrebna podrška da se „nosi“ sa problemom ili pronađe način kako da se izbori. Kada su ovakve teme prisutne, ljudi obično kažu da je razlog dolaska to što žele da čuju šta misli neko ko je neutralan u odnosu na situaciju, da razmotre svoje dileme oko neke bitne odluke koju treba doneti ili da provere da li je „normalno“ to što osećaju ili misle u vezi sa nečim… Često je dovoljan jedan ili par susreta da se dođe do nekog razjašnjenja.
S druge strane, psihoterapija je rad na tome da se nešto značajno promeni kod osobe, cilj je da se postignu relativno trajne promene u načinu funkcionisanja. Na primer, ako se radi o anksioznosti koja se manifestuje kao panični napadi, psihoterapija je kontinuiran rad, najčešće u terminu jednom nedeljno gde se radi na osnaživanju osobe da dođe do tačke u kojoj panični napadi prestaju da se dešavaju, upravo zato što se osoba promenila tj. ojačala. Psihoterapija je uvek dužeg trajanja jer je potrebno vreme da osoba psihološki ojača. Trajanje psihoterapije zavisi od više stvari: da li se osoba obratila na početku nastanka tegoba ili posle dugo vremena trpljenja, da li je dovoljno motivisana za ovakav način rada i od dobro uspostavljenog odnosa sa psihoterapeutom.
Većina dijagnostikovanih stanja koja se odnose na anksioznost i depresivnost (npr. panični napadi sa i bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, OKP – opsesivno kompulsivni poremećaj, mešani anksiozno depresivni poremećaj, depresija, izražena i dugotrajna emocionalna nestabilnost itd…) se danas leče ne samo lekovima već i obavezno psihoterapijski, to je standard u lečenju.
U Zrenjaninu postoji, po mom mišljenju, odlična psihijatrijska podrška – jer je za neka stanja potrebno uzimati lekove, ali postoji i nedovoljno adekvatna institucionalna podrška koja se odnosi na individualni psihoterapijski rad. Nije dovoljno samo uzimati lekove, mora se raditi na psihološkim uzrocima koji su doveli do problema i na njihovom prevazilaženju što je zadatak psihoterapije.
Kome je namenjena psihoterapija?! Najveću korist od psihoterapije imaju osobe sa dobrim intelektualnim i verbalnim sposobnostima jer se psihoterapeutski rad odvija kroz razgovor i nužno je međusobno razumevanje. Takođe je važan lični kapacitet za promenu, tj. spremnost da nešto kod sebe polako, uz podršku menjamo a to je lakše za ljude srednje životne dobi. Populacija koja u Zrenjaninu najčešće traži ovaj vid podrške, govorim o odraslima, je između 18,19 – 45,50 godina.
Kako izgleda prvi susret?! Traje nešto duže od sat vremena (u proseku inače 1 čas) da bismo mogli da obuhvatimo sve što je značajno. Treba da znate da terapeut NE SME da deli informacije o Vama, a osnovni cilj psihoterapeuta je da proceni psihičko stanje i bude otvoren u vezi sa tim, objasni sve što je važno i predloži dalje korake. Osnovni Vaš cilj treba da bude da procenite da li Vam terapeut odgovara, i kao osoba i kroz svoj stil rada jer je dobro uspostavljen odnos najvažniji aspekt psihoterapije. Važno je razumeti i da nema univerzalnih recepata, da terapeut zajedno sa Vama traga za rešenjima, da bi to trebalo da bude hranljivo iskustvo gde se poverenje i podrška podrazumevaju. Ako Vam je izrazito neugodno u prisustvu psihoterapeuta ili imate utisak da se ne razumete ni nakon par susreta, onda treba da izaberete nekog drugog.